Kiša i vinograd
Bolje da kroz vinograd prođe vojska, nego u srpnju da padne kiša.
Kvarantina
Kakvo je vrijeme 4.4. tako će trajati 40 dana!
Narodna mudrost
- Bolest dođe na konju, a ode na spužu.
- Vatra i voda – virne sluge rđavi (loši) gospodari!
- Kad smokvin list nareste ka’ pačje noge, potla obida vaja „ubit“ oko.
- Šta gluv ne čuje – izumisli…
Omiško-naklički rebci (vrapci)
Godinama, danas manje – a prije, puno, puno više godina, svako jutro, i prije izlaska sunca jata rebaca dolijeću iz jOmiša na Naklice. Uz Lisičinu lete cik-cak. Najprije do iznad Velike okuči, zatim do pod pećinu Đorđuka Stipana, onda iznad kruške, i na Naklican se okupljaju između Smrdejca i crkve sv. Ante po čempresima i dračama. Odatle u manjim jatima na sve bande nakličkoga polja.
Opet se sastanu pred mrak između sv. Ante i Smrdejca, i onda niz Lisičinu.
Nakličko polje im je „Dnevni boravak“!
Prija bi spavali najviše na velikom čempresu u čimatorju. Kako čempres sane, na Naklicama najviše spavaju u Potorini po stablima s gornje strane ceste.
OSMIJEH
Osmijeh ništa ne košta, a djeluje čudesno. Obogaćuje onoga kome je namijenjen, a ne osiromašuje onoga što ga darije. Nitko nije tako bogat, niti tako siromašan, da ga sebi ne bi moga priuštiti. S njime svako samo dobije!
Osmijeh unosi sreću u dom, pozdrav je prijatelju, pomoć pri sklapanju poslova.
Osmijeh je ka’ odmor za umornoga, putokaz izgubljenomu, sunčeva zraka za žalosna i najbolji prirodni lijek protiv ljutnje. Ne može ga se kupiti, posuditi, ili ukrasti, ima pravu vrijednost samo kad se daruje.
Osmijeh oživljava! Sretnik
Poljičko zborovanje u Gatima, 24.9.1985. „Di ko nika – tu obika“
Ojkanje na gumnu
- Poljubi me dragane u zube, u zube se njuferice ljube.
- Moj dragane ozdal me se maši, pomogli te moji očenaši.
Pouka
„Oprosti!“ Reci, obrati se bez obzira zaslužuje li to netko – ti imaš mir u duši!
Pravo na život
Opća deklaracija o ljudskin pravima usvojena na Općoj skupštini Ujedinjenih naroda 10. prosinca 1948. godine između ostaloga, u Članku 3. kaže: Svatko ima pravo na život, slobodu i osobnu sigurnost.
Pojički štatut, (iz još starijega, pripisan 1.440. godine) šta ga je izdao Književni krug, Split 1988. na stranici 458. u članku Od kotara (O pašnjaku) kaže: …, neka more svak živ biti; jere ništar nije, ča je vazda bilo (…, da svako more živiti; jer ne postoji ništa šta je postojalo oduvik).
Razgovor dva Dalmoša
– Ooooo (oduševljenje kad ga je vidija)
– Eee (javlja se i on njemu)
– I? (pita ga kako je)
– Aaaa (kao, nije nešto)
– Uuu (ovaj će zabrinuto)
– AE (a što ćeš, tako je)
Rizanje loze
Staru lozu rizati na mladu misecu, a mladu lozu rizati na staru misecu!
Pošalica (kad se nekoga htjelo „ubost“, narugati se)
Tovar Purko
Ruje Purko na brdu, zove Jerku (ovdje se ubaci ime osobe koja se zafrkava) pogrdu. Oj ti Jerko pogrdo, dođi k meni na brdo – rovat ćemo zajedno!
Stablo na kojemu se čovjek objesi, za godinu, najviše dvije – usahne!
(Marko Tijardović)
Prije, oko 1984. u Kučićin, pa puno kasnije u Tugarima, sjeća se Nakličanin, gdje su se ljudi na stablu sami objesili, za 2 godine osušila se u Kučićin 2, a na Oćuri 3 duba.
Škripanje brimena drva (Ivanka Velić)
Kada se na glavi nosilo brime drva, pa kad bi u brimenu drva škripala – bilo je veselje, to je bio znak da će bit’ dobra večera!
Tri (3) kiše poljičke
Dužd Mletački Pojičaninu se hvalio o bogatstvu Mletaka. Pojičanin mu odgovori, kako su od svega blaga mletačkoga – puno vrjednije 3 kiše pojičke: Jurjevska (o sv. Juri – 23.4.), Križevska (Križi, Spasovo, 40-ti dan iza Uskrsa, uvijek četvrtak) i Dovska (Dovi, Duhovi, 10-ti dan iza Križa, Spasova).
Tri marčane bure
Bure u ožujku: 7. 17. i 27.
Jedna tugarska anegdota (Joško Bulić)
Vraća se Jozo zvani Samardžija, vraća se iz Truša, kasno, već bila noć, ide na Ume. Don Duje oko svoje kuće na Tugarin hoda, Boga moli.
- „Faljen Isus,“ pozdravlja Jozo
- „Vazda budi, navike moj Samardžija, ajde, daj-daj, svrati malo, svrati popit!“ brzo, kako je zna, govori don Duje
- Ne mogu, ma kasno mi je don Duje
- Ajde, daj-daj, malo ćemo, ‘nako s nogu, Ljubiceeeee (zove on sestru), ajde Ljube, daj, daj, donesi nam za popit
- „Pa kako je moj don Duje?“ pita Jozo
- A evo-evo, malo ovoga, malo onoga, nije dobro, nije dobro moj Jozo
- Ma šta je
- Ne smin ti svašta jist Jozo, nesmiiiiiiin
- A šta smiš
- Ma, mogu ti, riiibuuuuu, janjetinuuuuu, teletinuuuuu, piletinuu..
A naš Jozo, ni pet-ni šest:
- Tako ti Isukrsta don Duje, o tun spizi ja bi cili dan kopa, krčija, ajde zbogon, laku noć!
I put pod-noge, ode Jozo na Ume, a da se nije ni laznija vina.
Uzrečice
- Baba zetu i kuva i vari, dok mu đavla u kuću uvali.
- Da se ruke plašu k’o oči, čovik ne bi nikad ništa uradija!
(Kad bi se ruke bojale onoga što oči vide?)
- Lice picu jebe!
- Gola me plašila!
Uzrečica, za ostarjele ili umrloga
Prdnija je u varićak!
Životne zagonetke – kroz priču
Stipe s ‘ćerun Mandun vodi natoverena tovara, kad prolaze pokraj Zorke i susida jun Vrane koji ziđe meju:
- Faljen Isus!
- Bog da’, a daleko Stipe moj?
- Iđen ti s izidenin u mlin, kume Vrane, a vidin da si i ti vridan?
- (upada susida Zorka): On ti moj Stipe, radi od bojega – gore!
- (sad’ Vrane odgovara): Triban uziđati ovo meje, pusti Zorku, ma vidin da ti je Mande ništo snužđena?
- Je, je kume Vrane, plače lanjski smij!
- Ajte vi s Bogun, ništa vas ja nisan razumija…
Objašnjenje: Iđen ti s izidenin u mlin (ranije je posudio, pa izili brašno)
radi od bojega – gore! (ziđe meju i navratit će vodu na njezino)
plače lanjski smij! (Mande je zbabna, a nije zaručena)
Igrala se jedna utakmica u 21 punat.
